Loading...

Radno vreme biletarnice je radnim danima i subotom od 10 do 13 časova i od 17.30 do 19 časova. Nedeljom biletarnica radi od 17.30 do 19 časova, samo u slučaju kada se tog dana igra predstava.

Pozorište zadržava pravo izmene repertoara.

Novac za kupljene ulaznice može Vam biti vraćen samo u slučaju ako se određena predstava ne odigra.

Opšte uslove za kupovinu ulaznica možete pogledati na linku

Kupovina ulaznica
Na otvorenom drumu na-otvorenom-drumu
Na otvorenom drumu na-otvorenom-drumu
Boing-Boing boing-boing
Boing-Boing boing-boing
Akvarijum akvarijum
Sabirni centar sabirni-centar
Chicago chicago
Chicago chicago
Sabirni centar sabirni-centar
Sabirni centar sabirni-centar
Sabirni centar sabirni-centar
Sabirni centar sabirni-centar
Boing-Boing boing-boing
Boing-Boing boing-boing
Akvarijum akvarijum
Akvarijum akvarijum
Danilo Kiš: Duh je naša domovina - gostovanje Srpskog pozorišta iz Mađarske
Neparan par neparan-par
Neparan par neparan-par
Ko to tamo peva - Balet na muziku Vojislava Vokija Kostića - gostovanje Narodnog pozorišta Beograd
Usamljeni zapad usamljeni-zapad
Chicago chicago
Chicago chicago
Sabirni centar sabirni-centar
Sabirni centar sabirni-centar
Koncert Subotičkog simfonijskog orkestra
Boing-Boing boing-boing
Kus petlić kus-petlic
Kus petlić kus-petlic
Velika velika
Balet Labudovo jezero (odlomci 2. i 3. čin) - gostovanje Narodnog pozorišta Beograd
Velika velika
Velika velika
Stari sneg uvek iščekuje novi (Jedna vekna hleba) stari-sneg-uvek-iscekuje-novi-jedna-vekna-hleba
Stari sneg uvek iščekuje novi (Jedna vekna hleba) stari-sneg-uvek-iscekuje-novi-jedna-vekna-hleba
Na otvorenom drumu na-otvorenom-drumu
Trilogija Lehman trilogija-leman
Sabirni centar sabirni-centar
Greta, stranica 89 greta-stranica-89
Chicago chicago
Usamljeni zapad usamljeni-zapad
Usamljeni zapad usamljeni-zapad
Chicago chicago
Chicago chicago
Sabirni centar sabirni-centar
Velika velika
Velika velika
Stari sneg uvek iščekuje novi (Jedna vekna hleba) stari-sneg-uvek-iscekuje-novi-jedna-vekna-hleba
Sabirni centar sabirni-centar
Crni Petar crni-petar
Boing-Boing boing-boing
Kokošje lestve kokosije-lestva
Greta, stranica 89 greta-stranica-89
Negde izvan planeta - gostovanje baletskog ansambla Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada
Pesitz Mónika - Topolcsányi Laura: Unikornis - A Veszprémi Petőfi Színház vendégjátéka
Jednorog jednorog
Milivoje Mlađenović: Pevanje i ćutanje Sofke nikolić - gostovanje Gradskog pozorišta "Semberija" iz Bjeljine
Monika Pešic - Laura Topolčanji: Jednorog - gostovanje Srpskog pozorišta iz Mađarske
Chicago chicago
Chicago chicago
Stari sneg uvek iščekuje novi (Jedna vekna hleba) stari-sneg-uvek-iscekuje-novi-jedna-vekna-hleba
Na otvorenom drumu na-otvorenom-drumu
Trilogija Lehman trilogija-leman
Majstor i Margarita majstor-i-margarita
Majstor i Margarita majstor-i-margarita
Jednorog jednorog
Neparan par neparan-par
Stari sneg uvek iščekuje novi (Jedna vekna hleba) stari-sneg-uvek-iscekuje-novi-jedna-vekna-hleba
Sabirni centar sabirni-centar
Sabirni centar sabirni-centar
Talking bodies - A Székesfehérvári Balett Színház előadása // Gostovanje baletskog ansambla Pozorišta iz Sekešfehervara
Akvarijum akvarijum
Akvarijum akvarijum
Ronald Harwood: A nagy négyes - Az Újvidéki Színház vendégjátéka
A kortárs vajdasági magyar szerzők felolvasószínháza - I.
A kortárs vajdasági magyar szerzők felolvasószínháza - II.
A kortárs vajdasági magyar szerzők felolvasószínháza - Vitafórum
Verebes Ernő: Az Atya foga - A Magyarországi Szerb Színház és a Szabadkai Népszínház koprodukciója
Jean de Létraz: Vajon kié a gyerek? - A kupuszinai Petőfi Sándor ME Sturcz József Színjátszó Csoportjának vendégjátéka
Füttyraktár - A Zentai Magyar Kamaraszínház társulatának és barátainak koncertje
Dalok a takarásból - Bakos Árpád koncertje
A Pataki Gyűrű-díj átadásának gálaestje
Greta, stranica 89 greta-stranica-89
Greta, stranica 89 greta-stranica-89
Boing-Boing boing-boing

Dušan Kovačević: Sabirni centar

Ovog meseca u pozoristu: 16.10. | 17.10.
Sabirni centar

LIČNOSTI U KUĆI:
Miloš Stanković
Mihajlo Pavlović, profesor u penziji.
Vesna Kljajić Ristović
Tetka Angelina
Vladimir Grbić
Ivan Pavlović, sin profesora Mihajla. Oduvek bio porodični problem. Takav i ostao.
Suzana Vuković
Leposava-Lepa Pekarka, prva komšinica. Žena pokojnog Marka pekara.
Srđan Sekulić
Simeun Savski, berberin. Brat pokojnog Stevana Savskog Kesera.
Sanja Moravčić
Jelena Katić-Popović, lekarka, energična i savesna žena.
Nenad J. Popović
Petar, bivši učitelj. Napustio prosvetiteljsko zvanje i prešao u slobodne arheologe.
Kristina Jakovljević
Pevačica Ilije Rajkovića.
Emir Bunjaku
Mladoženja
Dušan Gladić
Muzičar

Učestvuje orkestar Dunavski biseri, Apatin

LIČNOSTI U SABIRNOM CENTRU:
Aleksandra Belošević
Pokojna Milica Pavlović, žena profesora Mihajla. Umrla u najlepšim godinama. Takva i ostala.
Miloš Macura
Pokojni Stevan Savski Keser, bivši ratnik, čovek čvrste grade i čvrste misli. Otac pokojnog Janka Savskog, koji je za života činio sve ono što Stevan nije voleo.
Milan Vejnović
Pokojni Janko Savski, vek proveo za kafanskim stolom. Dva puta napuštao kafanu da vidi kakvo je vreme i treći put kad je umro. Visprena danguba.
Ljubiša Ristović
Pokojni Marko Pekar, umro je od tuge za pekarom, onih godina kada je uvođenje male privrede bilo daleka budućnost. Strašno ljut na živu ženu.
Zoran Bučevac
Pokojni Doktor Katić, za života bio nadaleko čuven i cenjen lekar. Taj glas ostao i posle njegove smrti.
Dimitrije Dinić
Pokojni Srećko Ruzmarin, harmonikaš pre i posle smrti. Nadimak Ruzmarin dobio od silnih svirki po svadbama.

AUTORSKI TIM:
Reditelj: Darijan Mihajlović
Asistentkinja reditelja/dramaturškinja: Nina Plavanjac
Aranžer i kompozitor: Aleksandar Sedlar
Scenski dizajn i dizajn plakata: Zoja Erdeljan
Asistentkinja za scenski dizajn: Nina Popović
Kostimograf: Marko Marosiuk
Scenski pokret: Bojana Matić
Majstor scenske maske: Miroslav Lakobrija
Dizajner svetla: Radomir Stamenković
Video art: Andrija Lima Mihajlović
Lektor: dr Dejan Sredojević
Inspicijent: Goran Grubišić
Suflerka: Vesna Galešev

Korišćena kompozicija Cveta trešnja, Zorana Simjanovića

Predstava traje 110 minuta.

REČ REDITELJA
SABIRNI CENTAR – ili: ipak se okreće
Za mene, pozorište su daske.
One znače život.
A život bez kraja — nije život.
Zato me Sabirni centar uvek vraća istom pitanju:
gde prestaje kraj, a gde počinje početak?
Ovaj tekst nosim sa sobom još od studentskih dana,
od mog profesora Ljubomira Draškića, koji ga je postavio
po prvi put 1982. godine.
Tada je vreme bilo drugačije.
Danas je drugačije — ali ne onoliko koliko bismo voleli.
Naš odnos prema smrti ostao je gotovo isti.
I dalje joj se smejemo.
I dalje je maskiramo šalom.
Jer nas ništa ne nasmeje kao preterana žalost.
Kovačević piše o rušenju koje se ponavlja.
O krajevima koji se lažno predstavljaju kao novi počeci.
O mentalitetu koji je naučio da preživi sve — osim promene.
I tu dolazim do onoga što me najviše boli:
plašim se da smo se previše navikli na kraj.
Dok Pavlović hoda između dimenzija, i pozorište je
godinama hodalo između prostora.
Menjalo je zgrade, ali ne i suštinu.
Jer pozorište ne pripada zidovima.
Pripada mogućnosti.
Žan Vilar je rekao da je luster u parku video u pozorištu.
Bez te vere da je nemoguće moguće, pozorište bi nestalo.
Ali mi i dalje zamišljamo.
I ponekad se zamisao ostvari.
Kao sada.
Kada je pozorište — ovde.

REČ DRAMATURŠKINJE
Postoji li život posle smrti – i postoji li život pre nje?
U drami Sabirni centar, likovi u svetu živih kreću se u zatvorenim krugovima: u sitnim obračunima, repetativnim navikama, malodušnostima i sebičlucima, koji na prvi pogled ne izgledaju tragično, ali ostavljaju njihove živote ispražnjenim od smisla. Nasuprot njima, likovi iz sveta mrtvih, nose snažnu, bolnu čežnju – ne za večnim mirom, već za još jednom prilikom da žive, za mogućnošću da započnu ispočetka, da ugrabe propušteno, ostvare snove koje su za života odlagali ili potiskivali.
U tom obrnutom odnosu svetova, Sabirni centar ne nudi utehu, već ogledalo. Smrt ne donosi sigurnu mudrost, niti život garantuje smisao. Granica između ta dva stanja nije jasna linija, već zona stalnog preplitanja, nalik prostoru u kome se sabiraju iskustva, krivice, želje i iluzije – i živih i mrtvih, ispitujući na šta trošimo sopstveni život, koliko smo prisutni u njemu, i da li smo sposobni da ga zaista živimo dok još imamo tu privilegiju. Zato ova predstava ne govori samo o pojedincima, već o kontinuitetu: o onome što se prenosi, ponavlja i preoblikuje.
Nije slučajno što se Sabirni centar u Narodnom pozorištu u Subotici postavlja po treći put. Svako njegovo novo izvođenje poklapalo se sa važnom prelomnom tačkom u životu ove kuće. Prvi put, komad je postavljen samo godinu dana nakon što je napisan, 1983. godine, u režiji Boška Pištala, najavljujući novu eru čitanja domaćeg teksta u srpskom pozorištu. Drugi put, 2007. godine, u režiji Andraša Urbana, predstava je igrana na sceni Jadran – iste godine kada je najveći deo stare zgrade Narodnog pozorišta srušen. Bio je to trenutak radikalnog prekida, ali i početak dugog procesa transformacije, preispitivanja i čekanja.
Današnja premijera otvara novu zgradu Narodnog pozorišta u Subotici i time zatvara jedan dug ciklus, ali istovremeno započinje novi. Pojedinim dramskim umetnicima ovo je treći put da u svojoj matičnoj kući igraju ovaj komad, dok neki mladi glumci svojom ulogom u predstavi tek počinju karijeru u pozorištu. Kao i u samoj drami, ništa se ne završava konačno: prostor se menja, ljudi dolaze i odlaze, forme se ruše i ponovo grade, ali potreba za pozorištem, kao mestom susreta živih sa sopstvenim senkama, ostaje.
Sabirni centar jeste podsetnik da ciklus života nikada ne prestaje. On se obnavlja upravo kroz pozorište: instituciju koja se menja zajedno sa svetom i ljudima, neuhvatljivo, nedokučivo i stalno iznova rađajući samu sebe.

KRITIKE:

https://www.nin.rs/kultura/vesti/106681/nin-na-premijeri-sabirnog-centra-u-np-subotica-tek-kad-umres-vidis-s-kim-si-ziveo?f