Стив Тешић: На отвореном друму
Улоге
Ал - Димитрије Динић
Анђео - Милан Вејновић
Девојчица - Дина Дедовић Томић
Монахиња - Сања Моравчић
Исус - Виктор Молнар
Aуторски тим
Режија: Никола Бундало
Драматуршкиња: Нина Плавањац
Сценографкиња: Драгана Пурковић Мацан
Композитор: Петар Топаловић
Костим: Марко Маросиук
Сценски покрет: Игор Грекса
Дизајн светла: Никола Завишић
Видео пројекције: Филип Микић
Инспицијент и суфлер: Горан Грубишић
Прва проба: 10. октобар 2025.
Премијера: 5. децембар 2025.
Реч редитеља
Једна од ријетких “лијепих” ствари у цикличности историје јесте што многе догађаје упознаш прије него их доживиш — кроз приче, књиге, или кроз осјећај да су далеко, иза тебе. Али историја, кад воли да се понавља, сачекаће и тебе. Данас живимо у времену несигурности: можда већ траје трећи свјетски рат, можда тек почиње. У таквом тренутку постављамо комад писан током ратова на овим просторима. Али овај комад није само о рату. Код Бекета, јунаци чекају Годоа. Код нас је Годо већ дошао — други Христов долазак се догодио, али умјесто спасења доноси апокалипсу. Не бибилијску, него људску, бруталну, искривљену. Двије хиљаде година касније, човјек који је проповиједао обичне истине и промијенио ток историје можда се поновно враћа. Да ли бисмо га препознали? Да ли бисмо могли поднијети огледало које би нам ставио пред очи? У овој представи, пратимо ликове Ала и Анђела, који кроз рушевине свијета траже своју “обећану земљу”. Током свог путовања, они чувају фрагменте умјетничке и културне баштине, трагове креативности и савршенства човјека, показујући да права вриједност није само преживјети, него сачувати оно што нас чини људима. Човјек је, кроз историју, све више постао окренут себи. Почиње да обликује себе, свој лик, своје тијело, своју свијест — да прави умјетничко дјело од самог себе. Умјетност је доказ да човјек није само дивљак, него биће способно за умно и узвишено, остављајући траг који надилази пуку егзистенцију. За крај бих искористио реплику из наше представе: “Да сам ја Бог, болело би ме уво ако они тамо праве мој лик. Шта ме брига? Ја сам Бог. Не може ме повредити грађење мог лика Али, зато би’ ставио уместо тога, великим словима: НЕ ГРАДИ ЛИКА РЕЗАНА ПО СВОМЕ ЛИКУ, ЧОВЕЧЕ.“
Никола Бундало рођен је у Бањалуци, где је завршио основну школу „Георги Стојков Раковски“ и Бањалучку гимназију, природно-математички смер. Са једанаест година постао је члан школе глуме у Дјечијем позоришту Републике Српске, у чијој омладинској секцији је провео седам година и учествовао у раду на више од десет представа. Основне студије позоришне и радио режије завршио је на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорки Иване Вујић и Снежане Тришић, а мастер студије под менторством професора Кокана Младеновића. Током школовања режирао је студентске пројекте према делима Чехова, Горког и Мајенбурга, чиме је започео свој редитељски пут. Идејни је творац и организатор културно-хуманитарне манифестације „Седмица за нас“ (Седмица умјетности), која се од 2016. године одржава у Бањалуци. Радио је и као уредник блога и домаћин трупа у организацији Битеф фестивала 2018. и 2019. године. Запослен је у Народном позоришту Републике Српске као продуцент.
Професионални редитељски рад:
• „Без поговора“ Харолда Пинтера, Бањалучко студентско позориште (2020.)
• „Пајехаљи!“ по мотивима Јасминке Петровић, Мало позориште Душко Радовић / Фистић фестивал (2021.)
• „Онај који говори Да и Онај који говори Не“ Бертолта Брехта, Народно позориште у Београду (2021.)
• „БАЊАЛУКА“, Градско позориште Јазавац (2021.)
• „Ђубре, град и смрт“ Р. В. Фасбиндера, Дом културе Студентски град (2022.)
• „Био једном један Лав“, Дјечије позориште Републике Српске (2022.)
• „ПРОЗОР“ Катарине Николић, Београдско драмско позориште (2023.)
• „Слобода говора“ Владана Матијевића, Градско позориште Чачак (2023.)
• „Усамљено дрво“ Наташе Илић, Позориште лутака Ниш (2024.)
• „Ни риба ни месо“ Ф. К. Креца, Народно позориште Републике Српске (2024.)
• „Кућа времена“ Јелене Којовић Тепић, Дјечије позориште Републике Српске (2025.)
• „Малограђанска свадба“ Б. Брехта, Студио Јазавац (2025.)
Никола Бундало режирао је и неколико јавних читања у оквиру АССИТЕЈ-а (ASSITEJ), Француског института у Србији и Фестивала европске драме. Сарађивао је са истакнутим редитељима региона као асистент на пројектима: Кокана Младеновића (Сан летње ноћи), Ивице Буљана (Тихо тече Мисисипи) и Душка Мазалице (Јаблан). Његове представе гостовале су на бројним домаћим и међународним фестивалима. Посебан успех постигла је представа „Био једном један Лав“, која је освојила више награда, међу којима: Гран при на фестивалу „Позориште Звездариште“, награду за најбољег глумца на ФЛУМ-у у Мостару и награду за иновативност на фестивалу у Клужу, док је представа „Бањалука“ награђена на фестивалима у Јајцу и Зеници. Никола је био студент-демонстратор на ФДУ-у током пријемних испита, а данас ради и као ментор и предавач у школи глуме и говора Студија Јазавац. Члан је жирија више фестивала, међу којима су Регионални фестивал академског позоришта УНИБЛ и Међународни фестивал глумца „Заплет“ (2024.).
О писцу
Стив Тешић (1942–1996.) један је од жанровски најразноврснијих драмских писаца и сценариста који су потекли са простора бивше Југославије. Рођен као Стојан Тешић у Ужицу, одрастао је у послератној Југославији, да би се са четрнаест година преселио у Сједињене Америчке Државе, где је касније изградио каријеру. Ово двоструко порекло – балканско по осећању света и америчко по културној формацији – дубоко је обележило његов стваралачки опус. Тешић је дипломирао на Универзитету Индијана, а затим је магистрирао на престижном Универзитету Колумбија, где је спремао и докторат из руске књужевности, али је све напустио и посветио се писању. Иако је био и талентован спортиста и студент књижевности, најдубље је припадао позоришту и филму, медијима који су му омогућили да истражи широки спектар тема: од трансформације америчког друштва, преко потраге за индивидуалном слободом, до сукоба између традиције и савременог. Као сценариста филма „Четири пријатеља“ 1980. године осваја награду Оскар за оригинални сценарио. Овај топао, духовит и друштвено свестан филм, инспирисан његовим искуством имигранта и спортског ентузијасте, показао је основну линију Тешићевог рада: племениту веру у „малог човека“. Иако је у Америци био признат као сценариста, Тешић је дубоко веровао да је драмско писање његово најважније стваралачко поље. Написао је више драма, међу којима се издвајају On the Open Road, Babylon Gardens, Lake Bicentennial и Square One. Његове драме извођене су у Њујорку, Лос Анђелесу и Чикагу, у Скандинавији, Холандији, Енглеској и Русији. На српски језик је преведено је и извођено неколико његових драма. На отвореном друму (On the Open Road) представља једно од његових најзрелијих и најконтроверзнијих остварења. Смештена у блиску будућност, иако делује као антиутопијска фантазија, ова драма носи снажан печат ауторовог личног искуства, као и осећај кривице и беспомоћности према трагедији која је задесила земљу из које је потекао. Тешић, међутим, никада није био писац једне теме. Његов драмски свет настањен је бегунцима, трагаоцима, људима који се налазе „на отвореном“, између две истине, два дома или две државе. Његови јунаци носе тежину слободе, али и бреме избора. Управо зато његова дела имају снажну етичку ноту – Тешић поставља питања о личном интегритету, одговорности и храбрости у временима када је хуманост на испиту. Посебно је занимљиво да су се Тешићева драмска дела последњих деценија интензивније играла у Европи него у Америци. На нашим просторима његов драмски глас препознат је као аутентичан, бескомпромисан и болан, али истовремено и дубоко човечан. У његовим драмама садржано је искуство човека који је живео „између светова“, који се до последњег дана питао где му је дом и ком свету заправо припада.Тешић је преминуо у својој педесет четвртој години, остављајући за собом дела која и данас одјекују запањујућом актуелношћу. Његов драмски опус, мада не превелик по обиму, трајно је обележио дијалог између америчке и балканске културе.
