по мотивима драме Луца Хибнера: Грета, страница 89
ГРЕТА, страница 89
По мотивима истоимене драме Луца Хибнера
Режија и адаптација: Оља Ђорђевић
Играју:
Глумица: Сузана Вуковић
Глумац: Милош Станковић
Ауторски тим:
Композитор: Павле Звекић
Сценографкиња: Марија Калабић
Костимограф: Марко Маросиук
Кореографкиња: Иста Степанов
Дизајнер светла: Никола Маринков
Лектор: Саша Латиновић
Инспицијенткиња и суфлерка: Весна Галешев
Превод: Јован Ћирилов
Шеф сцене: Даниел Баги
Мајстор светла: Недо Илић
Мајстор тона: Иштван Немет
Дежурни декоратер: Мирослав Голић
Реквизитерка: Даринка Гаврић
Фризерка: Ана Тот
Гардеробери: Весна Кричковић, Дамир Бранковић
Израда декора: Душан Пилиповић, Роберт Себењи, Тибор Такач
Израда костима: Магдолна Чаки, Гордана Милуновић, Сава Стефановић
Трећа премијера у сезони 2022/23.
Премијера: 24. фебруар 2023.
О делу:
Хибнеров комад Грета, страница 89 премијерно је изведен 1997. у Берлину. Од тада је доживео бројна извођења широм света. Дуодрама у којој двоје људи, редитељ и глумица, покушавају да дођу до решења за сцену из Гетеовог Фауста, послужила је Хибнеру за фину дисекцију и разоткривање различитих позоришних клишеа и механизама. Сам Гете сигурно не би могао да претпостави да ће сцена на страници 89 из његовог комада, у којој је његова протагонисткиња Грета сама на сцени са кутијицом за накит, послужити много година касније као сиже за одличну и племениту комедију о потрази за смислом позоришта и уметности као такве. „Тако је спарно, тако устајало“, овом Гретином реченицом почиње та сцена и изражава стање духа код Гетеа 1829. године у Брауншвајгу, код Хибнера 1997. године у Берлину, као и у читавом уметничком свету 2022.године. Тачност којом је Хибнер изабрао ову сцену доказ је бистрог ума и неисквареног инстинкта. Трагична позадина добро познате емоције, преувеличана је до подсмеха. У неколико кратких сцена, разоткривају се сви архетипи позоришног света и публика има прилику да уради оно што највише воли – да завири иза кулиса и види шта се то тамо тачно дешава. Какви су људи у позоришту, како им успева да науче толико текста, шта тачно раде „они други“ : редитељ и остали сарадници, да ли стварно толико пију, да ли су стварно редитељи и глумице у вези, какав је то свет... Толико питања која можда имају, а можда и немају једноставан одговор. Можда је један од одговора оно што је Гете написао о глумцима (што се може применити и на остала занимања везана за позоришну сцену): „ Са колико жара се они супротстављају једни другима! И само најситничавије самољубље, само најприземнији лични интерес може да их натера да се удруже око исте ствари. Ту нема говора о заједништву. Сваки ту захтева респект без поговора, сваки је осетљив на најмању критику.“
Реч редитељке:
У скоро сваком другом комаду, драмски текст је полазна тачка за представу коју публика на крају гледа. Овде је Гетеов текст полазна тачка за други драмски текст који нам неће донети представу, већ оно што публици углавном остане непознато – сам процес рада на представи. Хибнеров комад је оличење истинске, дубоке, љубави према позоришту и свему што оно представља. У тим различитим покушајима и приступима, уз неопходну дозу хумора, овде испливавају све неурозе, осетљивости, сви каприци, сви талентовани и мање талентовани примерци позоришне бранше. У времену које је брже од света на позоришним даскама, где се из сезоне у сезону сваки пут преиспитујемо каква је будућност позоришта и да ли је има, где телевизија добија све битке сваки дан, важно је радити комад који публику увлачи дубоко у чаробни свет на позоришној бини. Лако је смејати се клишеима и типовима, али у дубини Хибнеровог комада лежи истина да смо сви у потрази за том шкрињом са благом, као и да свака реченица може да значи нешто сасвим друго, зависно од намере онога који је говори, као и од уха и срца оног који је слуша. Све на сцени, као и у животу, питање је мотивације. Зашто нешто радимо, шта желимо тиме да постигнемо, ко шта зна, шта је оно што сами знамо и зашто смо уопште ту? Зато је основна тема: да ли је позориште само себи довољно и каква је његова будућност? Овај текст и ова представа су љубавни омаж позоришту, наизглед препун претеривања, које проистиче из истине. Топла, духовита и турбулентна прича о процесу стварања.
Народно позориште Суботица срдачно захваљује на подршци:
Компанијама Горки лист и Вода Вода, Винарији Подрум Тошићи, Пивари Патуљак и Пабу Само пиво, Дестилерији Раичевић, Парфимерији Сигнал Плус, Пицерији Boss, фабрици Пионир Суботица, Цециној посластичарници, Млекари Суботица Имлек и Оптичарској радњи "Optic Line"
