Историја позоришног живота у Суботици враћа нас у 18 век кад су, како записи казују, постојала два облика позоришних игара: представе одиграване у школама и оне које су приређивали немачки професионални глумци

У представама у школама одиграваним о празницима, главни актери били су ученици, па су тако многи од њих временом постали ватрени обожаваоци позоришне уметности и њоме се професионално бавили

Са друге стране, у наш град су у пропутовањима навраћали и немачки глумци (1780. г), који су одигравали представе и водећу позицију задржали су до појављивања мађарског глумишта које им је преотело публику

Смењују се трупе а глумцима није било нимало лако, сами су писали плакате и разносили афише

Позориште је било веома популарно у Суботици и овај град стално је покретао поступак да Талији подигне достојан дом.

1853. на Рогину бару насута је земља (данашњи Корзо)

Градско веће одржава седницу и поверава изградњу мајстору Шкултетију

Изградњу унутрашњег дела преузима Ђерд Телепи, свестрани позоришни уметник

Нова зграда никла је за годину дана, али на коринтске стубове није доспео назив позориште већ хотел Пешта, јер су грдаски оци мислили да је то исплативије

Пола века касније 1904. када је зграда обнављана стављен је натпис Градско позориште

1954. истакнут је данашњи назив Народно позориште-Нéпсзíнхáз

Изградњу и опремање помогле породице, свака је опремала своју ложу и биле су различите, 450 седишта у партеру, 45 ложа и 160 места за стајање

16.децембра 1854. одиграна прва представа Двоје из породице Барчаи

Свечано дуж Корзоа стајале су кочије званица из целе Бачке

Ендре Латабар био је добар директор, репертоар је био одличан, сала пуна

Трупе су се смењивале, путовале, играле по сезони

1874. мађарски глумци напустили Суботицу, а дошли глумци Српског народног позоришта из Новог Сада, одиграли су 28 представа, истакао се Пера Добриновић

1904. уследила је реконструкција, проширена је сцена, подигнут је балкон и почеле су представе поводом 50 година позориштае

1914. први светски рат, глумиле су углавном жене , а мушкарци су били на фронту

Пролеће 1915. избио пожар и позориште је изгорело, остали зидови

Хотел Пешта је сачуван, а и мала сала је остала нетакнута

1915. - 1916. уследила је нова позоришна сезона

Суботица није имала сталну трупу већ су гостовале различите путујуће

1924. приступило се изградњи пожаром уништеног позоришта

1925. други пут гостује московски Художествениј театар игра Чеховљев «Вишањик», Гогољеву «Женидбу», «Жену с мора» Хенрика Ибзена

Нова зграда била лепша него прва и свечано је отворена 1927. извођењем опере ЦАРСКА НЕВЕСТА Римског Корсакова Народног позоришта из Београда

У јесен 1945. године зграда суботичког позоришта постаје стална кућа професионалним ансамблима

Након више од 90 година град је добио стални ансамбл и своје позориште

19.септембра 1945. председништво АП Војводине донело одлуку о оснивању два ансамбла Хрватског народног казалишта и Мађарског народног позоришта

28.октобра 1945. то је озваниценицено представом "Матија Губец" Мирка Боговића у режији Бранка Шпољара

29.октобра 1945. новоосновано Мађарско позориште извело је прву премијеру: "Плес вештица" Беле Балажа у режији Ласла Патакија

1. јануара 1951. године одлуком извршног одбора АП Војводине спајају се два ансамбла чинећи јединствену кућу Народно позориште-Népszínház

У јесен 1952. године музичка грана позоришта прераста у Оперу која се угасила крајем сезоне 1953/54.

Овај период познат је у историји позоришта у Суботици као "златан период"

Суботица има три сцене, а у лето 1952. позориште добија ротациону сцену

Једна од сцена је и Летња позорница на Палићу

Суботица постаје фестивалски град

Према позоришном статуту 1958. године Хрватска драма прераста у Драму на српскохрватском језику, а Мађарска драма у Драму на мађарском језику

1970. године завршен је пројекат реконструкције позоришне зграде, а макета је постављена у фоајеу

У Суботици су осим квалитетних представа глумаца овог града могле да се виде и гостујуће представе из најјачих позоришта тадашње Југославије и из иностранства

1974. године инспекција доноси одлуку о забрани рада позоришта због дотрајалих инсталација

Након што су извршени радови 1975. године, позориште поново функционише у матичној згради

Осамдестих година у Суботици се одигравала реприза Стеријиног позорја

1983. решењем Завода за заштиту споменика зграда позоришта постаје споменик културе

1985. закључено да зграда има нестабилне темеље и да се мора рушити, формиран је и Савет за реконструкцију

1985. у суботичко позориште долази Љубиша Ристић

У свом десетогодишњем раду Љубиша Ристић и Нада Кокотовић окупили су велику групу редитеља и глумаца из многих југословенских центара

Укинуте су драме и формиран је јединствен уметнички ансамбл, а као преовладујући, прихваћен је концепт неконвенционалног позоришног израза

1995. године Народно позориште-Népszínház поново постаје традиционално

Од 1995. позориште ради у Малој Сали

1997. године Одлуком СО Суботица о учешцу у финансирању реконструкције позоришта, почиње процес разрешења судбине зграде

1998. расписан конкурс за идејни пројекат зграде и изабрана је пројектантска кућа YУСТАТ из Београда

Због бомбардовања процес финансирања израде пројекта је успорен

2001. кров изнад Мале сале прокишњава

Након санације руши се плафон изнад главног степеништа

Од марта до октобра 2002. ансамбли немају свој простор већ играју на гостујућим сценама

Октобра 2002. завршено је реконструисано степениште и отвара се сезона на матичној сцени

5. маја 2003. премијером представе «Буба у уху» Драме на мађарском језику отвара се сцена Јадран, сала бившег биоскопа прилагођена потребама театра

У најтежим временима за суботички тетатар, настале су најбоље представе које су донеле значајне награде

2003. завршен је идејни пројекат адаптације, реконструкције и изградње зграде позоришта

2006. обезбеђена су средства за почетак реконструкције

Пролеће 2007. године одређено је као почетак реконструкције позоришта

Обе драме суботичког театра до изградње нове зграде играће на сцени Јадран

Народно позориште-Народно казалиште-Нéпсзíнхáз има 109 запослених у Драми на српском језику, Драми на мађарском језику, Техничкој јединици и Општој служби

Годишње свака драма изведе по четири премијерне представе