Франк Ведекинд: ФРАНЦИСКА
Франк Ведекинд: ФРАНЦИСКА
модерни миракул у пет чинова
Превод: Бојана Денић
Режија: Југ Ђорђевић
Драматургија: Тијана Грумић
Музика: Невена Глушица
Сценографија: Андреја Рондовић
Костим: Велимирка Дамјановић
Сценски покрет: Александра Аризановић
Играју (по азбучном реду):
Весна Кљајић Ристовић
Владимир Грбић
Геза Кучера мл.
Димитрије Динић
Дина Дедовић Томић
Игор Грекса
Исидора Влчек
Љубиша Ристовић
Милош Мацура
Миња Пековић
Сања Моравчић
Срђан Секулић
Инспицијент: Горан Грубишић
Суфлерка: Весна Галешев
О ПИСЦУ
Године 1918. Бертолт Брехт је присуствовао сахрани немачког драмског писца Франка Ведекинда. Касније је у свом дневнику записао: "Стајали су збуњени у цилиндрима, као око стрвине лешинара. Унезверене вране."
Ведекинд је био пророк у тами. Писац испред свог времена. Моралиста који је носио маску неморала, био је терор немачке буржоазије, час хваљен као светац, а час осуђиван као ђаво. Није припадао ниједној групи, нити био претплаћен на било коју политичку идеологију тренутка, а његове експресионистичке визије претходиле су успону експресионизма за чак неколико деценија.
Током живота Франка Ведекинда његове драме су биле забрањиване и извођене само у цензурисаним верзијама. Сматрали су их чистом порнографијом, јер се усудио да се бави питањима сексуалних слобода и ослобађања, проблемима адолесценције и сазревања, питањима идентитета, тренуцима тензије међу половима и темама неразумевања и насиља. Ведекиндов језик био је бриљантан и поетичан, изграђен углавном од каскада кратких реченица које су се често састојале од само једне или две речи, попут вербалне размене између пиштоља. Његове драме разбиле су све клишее позоришта свог времена због чега се данас сматра једним од зачетника савремене драме.
О РЕДИТЕЉУ
Југ Ђорђевић (1993) дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Николе Јевтића и Душана Петровића. Током студија режирао комад Саре Радојковић ",,Chatroom – погрешан профил" (2014) у Омладинском позоришту ДАДОВ, као и део омнибуса "Триптих за тинејџера" (2016) Страхиње Маџаревића у истом позоришту. Дипломску представу "Каскадер" аутора Страхиње Маџаревића режирао је на јубиларном десетом Фестивалу интернационалног студентског театра у Београду.
На фестивалу "Борини Дани" 2015. године у Врању режирао је сценско читање драме "Илустрована енциклопедија нестајања" Божидара Кнежевића, награђене на конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст. Радио као асистент режије на продукцијама у Позоришту "Бошко Буха" ("Сан летње ноћи", р: Ђ.Тешић), Позоришту на Теразијама ("Мама Миа" и "Фантом из опере", р: Ј. Радивојевић) и у Народном позоришту у Београду ("Марија Стјуарт", р: М. Лолић; "Сирано", р: И. Вуковић; "Царство небеско", р: Ј. Лоренци).
Прву професионалну режију потписује у Позоришту "Бора Станковић" у Врању на представи по тексту Тијане Грумић "Кеплер 452-б". За исту представу Тијана и Југ поделили су Специјалну награду за нову позоришну осећајност на 54. Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић у Новом Пазару, а представа се нашла и у такмичарској селекцији 63. Стеријног позорја 2018. године. Исте године режира комад Огњена Обрадовића "Како одржавати фикус" у Народном позоришту у Ужицу, а представом "Триптих о радницима" (текст: Сара Радојковић, Страхиња Маџаревић и Тијана Грумић) у његовој режији, отвара се ново Градско позориште у Чачку. Децембра 2018. године режира комад "Долче вита" Јелене Палигорић у Опери и позоришту Мадленианум. Почетком 2019. године у Краљевачком позоришту режира текст "Сумња" Џона П. Шенлија. Исте године на 55. Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић у Краљеву добија специјалну награду за режију представа "Сумња" и "Триптих о радницима". Крајем 2019. године режира "Нечисту крв" у драматизацији Тијане Грумић, у позоришту "Бора Станковић" у Врању, као и комад "Један Едип" Арманда Насцимента Розе у Народном позоришту у Нишу.
Добитник је награде за најбољу режију на 5. Позоришном пролећу у Шапцу, за режију представе "Нечиста крв". Почетком 2021. у Београдском драмском позоришту режира комад Р. В. Фасбиндера "Кишне капи на врелом камењу", као и "Трамвај звани жеља" Тенесија Вилијамса у Народном позоришту у Сомбору. Исте године у Градском позоришту у Чачку режира комад "О Гилгамешу" Тијане Грумић, као и њен текст "Флеке" у Краљевачком позоришту, а крајем 2021. године у Никшићком позоришту режира "Осврни се у гнијеву" Џона Озборна. Након тога, 2022. године режира Молијеровог "Мизантропа" у Београдском драмском позоришту и "Успаванку за Алексију Рајчић" Ђорђа Косића у Народном позоришту у Београду. Представа "Успаванка за Алексију Рајчић" је на 68. Стеријином позорју награђена, између осталог, и Стеријином наградом за најбољу представу фестивала, док је на 25. Театар фесту "Петар Кочић" у Бањалуци Ђорђевић добио награду за најбољу режију. У марту 2023. године у Хартефакт кући у Београду Југ Ђорђевић и Тијана Грумић раде ауторски пројекат "Пре него што почнемо", а исте године и представу "Ништа нећемо заборавити" у позоришту "Бора Станковић" у Врању, рађену према књигама Вере Ценић о свом голооточком искуству. У априлу ове године у Хрватском народном казалишту у Сплиту премијерно је изведена представа "Мачка на врућем лименом крову" по тексту Тенесија Вилијамса у режији Југа Ђорђевића.
О ТЕКСТУ И ПРЕДСТАВИ
Већ у поднаслову драмског текста Франциска - модерни миракул у пет чинова аутор нам јасно ставља до знања шта је кључ за читање ове драме. Овај поднаслов, наиме, може се посматрати као својеврсна Ведекиндова иронија, имајући у виду огромну количину писаца који су се бавили мистеријама и миракулима на самом почетку XX века, када је написана и ова драма. Поред ове, прве назнаке могуће интерпретације Франциске, важно је имати у виду и елементе експресионизма који су у овој, позној фази Ведекиндовог стваралаштва, још више дошли до изражаја него у његовим ранијим радовима, али и незаобилазно поређење ове драме са Гетеовим Фаустом, због ког се још назива и женским Фаустом. Међутим, и поред очигледних паралела и контраста са Гетеовом драмом, Франциска Франка Ведекинда је много више од тога. Написан 1910. године, као један од последњих Ведекиндових комада, Франциска у средиште догађања ставља истоимену младу девојку која склапа пакт са ђаволом у намери да сазна како је то бити мушкарац с обзиром на то да су све слободе овог света намењене управо мушкарцима да их искусе. Прерушена у мушкарца, Франциска добија две године да ужива у мушким слободама, након чега треба да постане љубавница Фајта Кунца, својеврсног Мефиста Ведекиндовог комада. Није без разлога то што се баш ова драма често истиче као најбујније и најживописније Ведекиндово дело. Његов блистав и звонак језик, живописни и испуњени жељом ликови, односно чудесне ситуације у којима се налазе опиру се устаљеним конвенцијама и превазилазе сва очекивања. Будући да је ово прво извођење овог текста у Србији осећали смо велику одговорност и трудили се да га на сцену поставимо у свој својој пуноћи и раскошности, а водећи се свим поменутим особеностима текста и ауторове јединствене и револуционарне поетике. То нам је отворило пут ка једној специфичној слободи, разиграности и лакоћи у процесу рада, али и пркосу конвенцијама који је својствен управо главној јунакињи ове приче.
Тијана Грумић, драматуршкиња
Народно позиште Суботица се срдачно захваљује на подршци и помоћи у реализацији представе:
Компанијама Горки лист и Вода Вода, Винарији Подрум Тошићи, Биоскопу Абазија, Дестилерији Раичевић, Млекари Суботица Имлек, Пивари Патуљак и Пабу Само пиво