Loading...

Radno vreme biletarnice je radnim danima i subotom od 10 do 13 časova i od 18 do 19.30 časova. Nedeljom biletarnica radi od 18 do 19.30, samo u slučaju kada se toga dana igra predstava.

Online rezervacije karata primamo najkasnije do 13 časova toga dana kada je predstava na repertoaru. Cena ulaznice za predstave je 350 dinara, a za premijeru 550 dinara. Cena ulaznice za đake, studente i penzionere je 250 dinara.

Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Dva u jedan dva-u-jedan
Lisistrata lisistrata
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Kokoška kokoska
Avgust u okrugu Osejdž avgust-u-okrugu-osejdz
Prah prah
Dama iz Maksima dama-iz-maksima
Sumnjivo lice sumnjivo-lice
Jedna tvoja reč jedna-tvoja-rec
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Govorna mana govorna-mana
Dama iz Maksima dama-iz-maksima
Lisistrata lisistrata
Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? sta-se-dogodilo-sa-bebi-dzejn
Dva u jedan dva-u-jedan
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Prah prah
Vladan Savić: Kao da sam te sanjao-gostovanje iz Beograda
Bura bura
Avgust u okrugu Osejdž avgust-u-okrugu-osejdz
Kokoška kokoska
Sumnjivo lice sumnjivo-lice
Tom Kempinski: Duet za solistu-gostovanje Narodnog pozorišta iz Sombora
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Zla žena zla-zena
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Zla žena zla-zena
Mark Twain: Tom Sawyer kalandjai - az Újvidéki Színház vendégjátéka
Dama iz Maksima dama-iz-maksima
Orestija orestija
Orestija orestija
Avgust u okrugu Osejdž avgust-u-okrugu-osejdz
Orestija orestija
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Govorna mana govorna-mana
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? sta-se-dogodilo-sa-bebi-dzejn
Zla žena zla-zena
Sumnjivo lice sumnjivo-lice
Miroslav Momčilović: Smrt čoveka na Balkanu-gostovanje NP Kikinda
Prah prah
ČA GRGINA HUNCUTARIJA-HKC Bunjevačko kolo
Dama iz Maksima dama-iz-maksima
Zla žena zla-zena
Orestija orestija
Dva u jedan dva-u-jedan
Lisistrata lisistrata
Zla žena zla-zena
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? sta-se-dogodilo-sa-bebi-dzejn
Konopac konopac
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Zla žena zla-zena
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Konopac konopac
Tristram Šendi tristram-sendi
Tristram Šendi tristram-sendi
Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? sta-se-dogodilo-sa-bebi-dzejn
Konopac konopac
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Zla žena zla-zena
Orestija orestija
Marjan Kiš: Skupština na ćoši - HKC Bunjevačko kolo iz Subotice
Tristram Šendi tristram-sendi
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Dama iz Maksima dama-iz-maksima
Govorna mana govorna-mana
Prah prah
Orestija orestija
Avgust u okrugu Osejdž avgust-u-okrugu-osejdz
Konopac konopac
Tristram Šendi tristram-sendi
Zla žena zla-zena
Govorna mana govorna-mana
Dama iz Maksima dama-iz-maksima
Sumnjivo lice sumnjivo-lice
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Hunyadi Sándor: Feketeszárú cseresznye a József Attila Színház vendégjátéka
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Novi svet novi-svet
Novi svet novi-svet
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Konopac konopac
Govorna mana govorna-mana
Radnička hronika radnicka-hronika
Novi svet novi-svet
Tristram Šendi tristram-sendi
Radnička hronika radnicka-hronika
Zla žena zla-zena
Friedrich Dürrenmatt: Angyal szállt le Babilonba - Az Újvidéki Színház vendégjátéka
Rideg Sándor: Indul a bakterház - A szilágyi Mosoly Amatőr Színjátszó Társulat vendégjátéka
A kortárs vajdasági magyar szerzők felolvasószínháza - I, Helyszín: Danilo Kiš Ifjúsági Klub
A kortárs vajdasági magyar szerzők felolvasószínháza - II, Helyszín: Danilo Kiš Ifjúsági Klub
A kortárs vajdasági magyar szerzők felolvasószínháza - Vitafórum, Helyszín: Danilo Kiš Ifjúsági Klub
Janne Teller - Lénárd Róbert: Semmi - A Népkör MMK Fabula Rasa Színjátszó Grund vendégjátéka
Varga Tamás: A leves - Könyvbemutató, Helyszín: Danilo Kiš Ifjúsági Klub
Pozsgai Zsolt: Liselotte és a május - A Danilo Kiš Színházi Műhely vendégjátéka
A Pataki gyűrű-díj átadásának gálaestje
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Dama iz Maksima dama-iz-maksima
Konopac konopac
Radnička hronika radnicka-hronika
Novi svet novi-svet
Zla žena zla-zena
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Avgust u okrugu Osejdž avgust-u-okrugu-osejdz
Dva u jedan dva-u-jedan
Radnička hronika radnicka-hronika
Naše mesto-gostovanje Teatra 34 iz Novog Sada
Dama iz Maksima dama-iz-maksima
Ukroćena goropad ukrocena-goropad
Konopac konopac
Tristram Šendi tristram-sendi
Konopac konopac
Novi svet novi-svet
Radnička hronika radnicka-hronika
Novi svet novi-svet
Ivan Viripajev: Kiseonik-gostovanje Narodnog pozorišta iz Sombora
Tristram Šendi tristram-sendi
Sakati Bili sa Inišmana sakati-bili-sa-inismana
Ljubičasti bagrem ljubicasti-bagrem
Crni Petar crni-petar
Radnička hronika radnicka-hronika
Crni Petar crni-petar
Sakati Bili sa Inišmana sakati-bili-sa-inismana

Petar Mihajlović: Radnička hronika

Radnička hronika

Igraju:

 

Srđan Sekulić

Bojana Milanović

Jelena Mihajlović

Milan Vejnović

Dimitrije Dinić

Igor Greksa

Marko Vasiljević

Dimitrije Aranđelović

 

 

Režija: Veljko Mićunović

Dramaturg: Slobodan Obradović

Scenograf: Marija Kalabić

Kostimograf: Marko Marosiuk

Saradnik za scenski pokret: Igor Greksa

Muzičar: Geza Kučera ml.

Inspicijent i sufler: Vesna Galešev

Premijera: 16. oktobar 2019.

 

 

Biografija pisca 

 

Petar Mihajlović rođen je 1979. u Kragujevcu. Studirao medicinu, upisao treću godinu prava, a potom diplomirao dramaturgiju na FDU u Beogradu. Dobitnik je nagrade „Slobodan Selenić“ i Sterijine nagrade na konkursu za originalni domaći dramski tekst. Po njegovim tekstovima su realizovane predstave Gavran (Dadov, 2004.), Pisati skalpelom (KST Kragujevac, 2006.), Radnička hronika (NP Banja Luka, 2010.), Švajcarska (NP Banja Luka, 2017.), Dvesta (KST Kragujevac, 2018.) i više od petnaest radio-drama, radio-minijatura i kratkih igranih filmova. Kao scenarista potpisao  je nekoliko TV serija i dugometražnih igranih filmova. Izdao je zbirku kratkih priča Serijski samoubica (Jefimija, 2000.), roman Ništa (Geopoetika, 2013.) i knjigu priča Niko (Solaris, 2018.), dok  se tokom 2020. godine očekuje izlazak njegovog drugog romana Ojmjakon. Stalno zaposlen u Jugoslovenskoj kinoteci.

BIOGRAFIJA

Veljko Mićunović (1986.) diplomirao je pozorišnu režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Egona Savina. Kao asistent režije sarađivao je sa Jiržijem Menclom i Paolom Mađelijem.

Predstave koje je režirao gostovale su i nagrađivane na više od trideset festivala kod nas i u inostranstvu. Među njima su: Sterijino pozorje, Drama festival- LJubljana, MESS- Sarajevo, Bitef, Grad teatar- Budva, Jugoslovenski pozorišni festival- Užice, Festival malih scena- Rijeka.

Predstave:

Jugoslovensko dramsko pozorište U lovu na bubašvabe, Beogradsko dramsko pozorište Život je pred tobom, Smrt trgovačkog putnika, Anđeli čuvari, Narodno pozorište, Beograd Nesporazum, Prah,Slovensko narodno gledališče, Maribor Garderober, Zvezdara teatar Gozba, Narodno pozorište, Subotica Kičma, Crnogorsko narodno pozorište Revizor, Urnebesna tragedija, Samoubica, Boško Buha, Beograd Robin Hud.

REČ REDITELJA

Može li običan čovek, koji čini većinu čovečanstva da živi normalno ili je obezličen kao u robovlasničkom sistemu? Zvuči levičarski u globalnom kontekstu, a na istom tragu, mogli bismo se zapitati i na primer da li radnici idu u teatar…

Optikom kojom bismo se ograničili na vlastito vreme i prostor, pitanje bi moglo biti drastičnije i isključivo: “Otpor i samo otpor” ili uz devizu “strpljen – spašen”? Pitanja se ovom dilemom odmah i množe i uvlače u sitauciju apsurda. Šta bi bilo kad bi radnici prestali da rade, kad već ne mogu da žive od rada? Šta bi bilo ako bi i na kratko počeli da slave taj svoj život jedini bez rada, po cenu da žive na hlebu i vodi? Bio bi to test izdržljivosti i za njih i za one koji upravljaju društvenim sistemom i pomno brinu o rastu BDP-a… Ko bi preživeo u tom netom narušenom poretku našeg sistema u procesu večite “bolne tranzicije” koja, je li, traži žrtve i odricanja na magistralnom putu “u korist svetle budućnosti”, s plemenitim ciljem stvaranja najboljeg od svih najgorih sistema što ga je čovek iskusio - za kakav slovi kapitalistički “sa ljudskim licem”? Da li bi otpor poniženju života zapravo značio slavljenje života? Ili bi u isti mah značio kolektivno radničko samoubistvo? Pa nije valjda da bi se taj običan čovek – radnik, našao u situaciji da je uzeo praćku da gađa tenk? Ili jeste?!

Ova crnokomična, ova tragi - groteskna hronika jednog radničkog otpora je angažovana da zagrebe po slično zamršenim pitanjima i životnim batrganjima malog čoveka – radnika.

 http://www.politika.rs/scc/clanak/439982/Sta-bi-se-dogodilo-kada-bi-radnici-prestali-da-rade

https://www.blic.rs/kultura/veljko-micunovic-reditelj-radnike-vise-niko-ne-vidi-na-ulici/fmsss80

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:829193-Pozorisna-kritika-Siromasni-ne-idu-na-rodjendane?fbclid=IwAR1B3WDftK-HIwaQR_ZB_IH4c_DB0rwasYFQ0hyz5O6y_RnRf6fu5mI1Ozo

https://anasttasic.wordpress.com/2019/11/17/tragedija-i-katarza-u-vremenu-tranzicije/?fbclid=IwAR0uUiwKfTbPJ8R1vZF06fF2Rax8y37GJsC2pITMvq4sKqckYCxwyU1d2aw