Branislav Nušić: Narodni poslanik
Koprodukcija
INK - Grdasko kazalište Pula i Narodno pozorište Subotica
Autorski tim
Rediteljka: Snežana Trišić
Dramaturškinja: Aleksandra Jovanović
Scenografkinja: Marija Kalabić
Kostimografkinja: Marina Sremac
Autorka muzike: Irena Popović Dragović
Dizajner svetla: Dario Družeta
Scenski pokret: Igor Greksa
Lektor: Đorđe Marković
Korepetitor: Ivan Mirković
IGRAJU:
Jevrem Prokić - Milan Vejnović
Pavka, njegova žena - Minja Peković
Danica, njihova ćerka - Vini Jurčić
Spira, muž ženine sestre - Ljubiša Ristović
Spirinica - Irena Tereza Prpić
Ivković, advokat - Luka Mihovilović
Sekulić, pisar - Srđan Sekulić
Sreta - Vladimir Grbić
Jovica, Mladen - Igor Greksa
Harmonikaš - Matija Ulbrich
Premijera: 2. 6. 2023. (Pula)
5. 2. 2024. (Subotica)
Narodni poslanik jedna je od najpopularnijih (satiričkih) komedija Branislava Nušića, čiju je prvu verziju veliki autor napisao još kao 19-godišnjak, 1885. No zbog žestoke kritike vlasti dugo nije igrana, niti je objavljena – prvi put je postavljena u pozorištu 1896., a štampana tek 1924. Radnja se odvija u provinciji krajem 19. veka. Neobrazovani trgovac Jevrem Prokić imućan je i uticajan čovek koji se obogatio špekulacijama. Živi sa ženom Pavkom i kćerkom Danicom, jednostavnim i običnim palanačkim životom. Odnedavno, u njihovoj kući stanuje i advokat Ivković. Mladi Ivković privukao je pažnju Danice, a time je Pavka uznemirena. Naime, ona ne bi htela da joj ćerka dođe na loš glas. Pavku još više uznemirava njen suprug Jevrem, jer uvek kada dođe vreme izbora, on kao da postane drugi čovek: potpuno zanemaruje kuću, radnju i svoje bližnje. Budući da je Ilić, glavni kandidat na listi vlade, pao u nemilost kod gradonačelnika, Jevrem je poželeo da iskoristiti trenutak i da postane kandidat, a njegov protivkandidat biće ni manje ni više nego njegov zet, advokat Ivković.
REČ DRAMATURŠKINJE
Zanimljiva je, ali i uznemirujuća, jasna paralela između političkih prilika u Kraljevini Srbiji krajem devetnaestog veka u Nušićevoj prvoj komediji i onih danas. Ako oduzmemo pojedine spoljašnje okolnosti koje se uglavnom odnose na tehnološki napredak, drugačija sredstva komunikacije i vredi spomenuti, pravo glasa za sve; neutaživi oportunizam, želja za sticanjem kapitala i političkih funkcija kao i sredstva za dolaženje do moći, ostaju ista. U malom gradu u unutrašnjosti, Nušić daje prikaz zajednice, svojevrsnog mikrosistema, umanjene verzije onog što stoji nad nama, drobi i lomi u svojoj potrebi da kontroliše. Način komunikacije ogleda se u novcu, a to pravilo poznaje svaki član Nušićeve zajednice. Novcem se može kupiti sve: od “jarećih koža”, preko ćerke, do poslaničke fotelje. Likovi u drami, vrlo verzirani u pogledu načina funkcionisanja te izopačene logike koja tera na smeh i istovremeno izaziva gađenje, znaju da je istina relevantna stvar, gde se ne veruje očima već tabloidima; da javno mnjenje nastaje u kafani, da je mito jedina garancija za lojalnost a demagogija potpuno legitiman način za sticanje vlasti. U ovom svetu, svi odnosi pa i oni najintimniji postaju politički, prestonica svetli jače od Pariza, prestonica čiji je dragulj Skupština, tretira se poput obećane zemlje i nudi nejasne privilegije od kojih polazi voda na usta. Junak “Narodnog poslanika”, Jevrem Prokić, biva zaražen manijom nadolazećih opštinskih izbora, sa nikada jasno definisanim razlogom zbog čega se tačno kandiduje za narodnog poslanika. Kako se glasanje primiče, a kampanja postaje sve prljavija, Jevrem gubi osećaj za stvaran svet, sopstveni biznis, pa i porodicu. Sve je predodređeno poziciji čije dužnosti do kraja ne poznaje, borbi protiv zeta opozicionara i pobedi radi same pobede. Na kraju ove groteskne komedije, posle “toliko muke i bruke”, jasno je da su političke stranke, konkretno vlast i opozicija, lice i naličje iste stvari, da do korenite promene neće doći, da se igrači smenjuju a igra ostaje ista, poznata i jedina postojana. Jedino što ne sme da propadne jeste veselje, kada je već toliko novca uloženo u njega.
Fotografije: Tanja Draškić Savić
