Loading...

Radno vreme biletarnice je radnim danima i subotom od 10 do 13 časova i od 18 do 19.30 časova. Nedeljom biletarnica radi od 18 do 19.30 časova, samo u slučaju kada se toga dana igra predstava.

Online rezervacije karata primamo najkasnije do 13 časova toga dana kada je predstava na repertoaru. Cena ulaznice za predstave je 500 dinara, a za premijeru 800 dinara. Cena ulaznice za đake, studente i penzionere je 350 dinara.

Otelo otelo
Otelo otelo
Crni Petar crni-petar
Živka - plesna predstava, gostovanje KUD "Vuk Karadžić" Temerin
Kus petlić kus-petlic
Bravo za Klovna - autorska predstava bravo-za-klovna-autorski-projekat
Milovan Miković: Avaške godine - gostovanje HKC "Bunjevačko kolo"
Igra u dvorcu igra-u-dvorcu
Najnormalniji čovek na svetu najnormalniji-covek-na-svetu
Ožalošćena porodica branislav-nusic
Tri sestre tri-sestre
Ne očajavajte nikad ne-ocajavjte-nikad
Igra u dvorcu igra-u-dvorcu

Ivan Tokin: Najnormalniji čovek na svetu

Najnormalniji čovek na svetu

RAZBOJNIK - Milan Vejnović
PRAVNICA - Sofija Mijatović
GAZDA - Ljubiša Ristović
NIKOLA TAKSISTA - Dimitrije Dinić
RODNA - Kristina Jakovljević
SVEDOKINJA - Vesna Kljajić Ristović
MALA - Hana Grbić
TATA MALE, POLICAJAC - Vladimir Grbić
KIM, POLICAJKA - Nikolina Vujević

Rediteljka: Milja Mazarak
Dramaturškinja: Dunja Matić
Kompozitor: Goran Grubišić i Wooden Ambulance
Scenografkinja: Marija Kalabić
Kostimograf: Marko Marosiuk
Dizajner svetla: Nikola Marinkov
Scenski pokret: Igor Greksa
Suflerka: Vesna Galešev
Inspicijent: Goran Grubišić

Šef scene: Goran Mačković
Majstor svetla: Nedo Ilić
Majstor tona: Ištvan Nemet
Dežurni dekorater: Мiroslav Žukov
Rekviziterka: Dara Gavrić
Frizerka: Ana Tot
Garderoberi: Damir Branković, Vesna Kričković
Izrdada dekora: Dušan Pilipović, Robert Sebenji, Tibor Takač
Izrdada kostima: Magdolna Čaki, Gordana Milunović

Prva proba: 5. septembar 2022.

Premijera: 14. oktobar 2022.

REČ REDITELJKE

Ima i toga, ukopaš se negde, deluje kao da ne možeš dalje, a ti ipak odeš, na sveopšte iznenađenje. Glavni junak se na početku predstave nalazi u mulju u kojem se ukopao i već neko vreme tako živi, kao som. (Som je usamljenik ceo život i život provodi na jednoj lokaciji na reci, izuzev ako ga viša sila natera da promeni mesto. Praćenjem migracije soma ustanovljeno je da se nikada ne udaljuje daleko od mesta koje je odabrao kao stanište.) Takva početna pozicija - ne samo u fizičkom nego najpre u unutrašnjem i psihološkom smislu - nije daleka za većinu ljudi koji žive u ovom vremenu potpune neizvesnosti i nestabilnosti osnovnih temelja egzistencije. Iz manjih gradova kao što je, na primer, Subotica (ali na globalnom nivou i cela Srbija je u takvom položaju) mogućnost promena na bolje a kamoli nekakvo nadahnuće ili novu snagu je veoma teško igde oko sebe videti, pa samim tim nam neretko zadeluje da je nemoguće puteve da se iščupamo iz mulja i stignemo na neku tačku u kojoj ćemo ponovo osetiti skoro zaboravljeni mir, spokoj ili blagostanje. Bilo bi lepo kada bismo imali neku super-moć ili barem krila kao ptice pa da možemo da se iščupamo iz ovog mulja, makar na kratko. Ali čak i som može da poleti! O tome je ova predstava. Ako ostajemo u okvirima poznatog i ne možemo da se prepustimo mašti onda nikada nećemo na nebu videti soma kako leti - a u tom slučaju onda je ova predstava: o značaju pokretača, značaju svakog ljudskog i životnog kontakta, o iskrenosti, o borbi mulja i neba unutar jednog bića, o mogućnosti i nasušnoj potrebi za kretanjem i promenama, o apetitu: za hranom, za lepotom, za ljudima, kontaktima i odnosima, za ispunjenjem svakog trenutka, o malim velikim stvarima, o odnosu mikrokosmosa i makrokosmosa, o tome kako je život samo jedan poligon beskrajnih mogućnosti i događaja na kojima su svi jednako značajni čak i kad su nevažni ili kad izgledaju sasvim mali. O ronjenju, plivanju, lutanju, letenju, sanjanju, o slobodi, o lepoti i konačno: o nadahnuću uprkos mulju. Može i tako.

P.S.

Istina je da nikada nećemo videti soma kako leti po nebu ali ja tvrdim i verujem da on sigurno povremeno leti po svemiru. Taj prizor ne možemo da vidimo golim okom ali možemo da ga vidimo upravo u pozorištu. A što je najvažnije od svega: da ga osetimo i doživimo.

BIOGRAFIJA REDITELJKE

Pozorišna rediteljka, Milja Mazarak, rođena je 15.7.1995. godine u Subotici gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je 2019. godine na katedri za pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi red. prof. Ivane Vujić i asistentkinje Snežane Trišić. Od 2019. je aktivna članica organizacije Festvala ekološkog pozorišta za decu i mlade u Bačkoj Palanci kao koordinatorka međunarodne saradnje. Jedna je od suosnivačica regionalne platforme za razvoj i afirmaciju pozorišta za decu i mlade ,,Od malih nog(u)“. Njеne predstave gostovale su na brojnim studentskim, profesionalnim i internacionalnim pozorišnim festivalima i osvojile 9 nagrada do sada, od kojih su dve za najbolju režiju i dve za najbolju predstavu u celini. Pored dramskih predstava, režirala je i radio drame, javna čitanja, otvaranja muzičkih festivala i muzičko-scenske performanse.

Istaknute predstave:

- Krmeći kas, Aleksandra Popovića (2017; pozorišni studio FDU)

- Ovde je lepo – sečem drvo jedem pasulj, Filipa Grujića (2018; pozorišni studio FDU i FIST)

- Kiseonik, Ivana Viripajeva (2019; Narodno pozorište Sombor, Kulturni centar Pančeva i Akadmija umetnosti Novi Sad)

- Ja sam Akiko, Stefana Tićmija (2021; BDUI Festival i FEP)

REČ DRAMATURŠKINJE

Već prvo čitanje Tokinovog romana “Najnormalniji čovek na svetu” brzo nas je potpuno preplavilo a još brže potopilo u dubine dugo nedirnutih kutova duše - sve dok po uzoru na glavnog junaka na kraju i sami nismo isplivali i poleteli. Svedenim a poetičnim, nenametljivim a spretnim izrazom, roman o najnormalnijem čoveku na svetu dozvolio nam je uvid u najličnije delove najnormalnijih života i svih velikih malih stvari koje u sebi nose. Upravo ta lakoća prepuštanja priči o običnim ljudima i njihovim običnim životima ujedno je postala i najveći i najteži zadatak za nas koji smo hteli da je prenesemo na pozorišne daske. Hteli smo da zadržimo neposrednost i intuitivnost koja je u srži jedne priče o svima nama. Hteli smo da istražimo najitnimnije emocije likova i prikažemo njihovu suštinu na jednako prisan i direktan način na koji smo ih mi osetili. Hteli smo da podsetimo na neupitan a zanemaren smisao ljudskosti, dobrote i iskrenosti, te težine jednostavnosti svakog novog dana. Hteli smo da kroz ovu priču podsetimo na ono na šta je i nas podsetila - možda ne biramo život, ali biramo da li ćemo da ga doživimo, preživimo ili proživimo. Nismo hteli priču koja će promeniti sve što znamo o istoriji i budućnosti i svetu oko nas. Hteli smo priču koja će promeniti sve što znamo o nama u sadašnjosti. Priču koja će nas prisetiti na to kakvi smo oduvek bili, samo smo zaboravili. Nadamo se da smo u tome uspeli.

BIOGRAFIJA DRAMATURŠKINJE

Dunja Matić (1996), rođena u Novom Sadu. Apsolvent dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autorka drame Balava (Hartefakt i BeoArt). Kao scenarista, radila na seriji Grupa (Vision Team i RTS ) i seriji Pasjača (Monada Production i RTS). Pisala kritike filmova za sajt Filmoskopija (Filmski centar Srbije). Sebi piše pesme.

Narodno pozište Subotica se srdačno zahvaljuje na podršci i pomoći u realizaciji predstave:

Otvorenom univerzitetu, kompanijama Gorki list i Voda Voda, Vinariji Podrum Tošići, Destileriji Raičević, Mlekari Subotica Imlek, Pivari Patuljak i Pabu Samo pivo