Бранислав Нушић: Народни посланик
Копродукција
ИНК - Грдаско казалиште Пула и Народно позориште Суботица
Ауторски тим
Редитељка: Снежана Тришић
Драматуршкиња: Александра Јовановић
Сценографкиња: Марија Калабић
Костимографкиња: Марина Сремац
Ауторка музике: Ирена Поповић Драговић
Дизајнер светла: Дарио Дружета
Сценски покрет: Игор Грекса
Лектор: Ђорђе Марковић
Корепетитор: Иван Мирковић
ИГРАЈУ:
Јеврем Прокић - Милан Вејновић
Павка, његова жена - Миња Пековић
Даница, њихова ћерка - Вини Јурчић
Спира, муж женине сестре - Љубиша Ристовић
Спириница - Ирена Тереза Прпић
Ивковић, адвокат - Лука Миховиловић
Секулић, писар - Срђан Секулић
Срета - Владимир Грбић
Јовица, Младен - Игор Грекса
Хармоникаш - Матија Улбрих
Премијера: 2. 6. 2023. (Пула)
5. 2. 2024. (Суботица)
Народни посланик једна је од најпопуларнијих (сатиричких) комедија Бранислава Нушића, чију је прву верзију велики аутор написао још као 19-годишњак, 1885. Но због жестоке критике власти дуго није играна, нити је објављена – први пут је постављена у позоришту 1896., а штампана тек 1924. Радња се одвија у провинцији крајем 19. века. Необразовани трговац Јеврем Прокић имућан је и утицајан човек који се обогатио шпекулацијама. Живи са женом Павком и кћерком Даницом, једноставним и обичним паланачким животом. Однедавно, у њиховој кући станује и адвокат Ивковић. Млади Ивковић привукао је пажњу Данице, а тиме је Павка узнемирена. Наиме, она не би хтела да јој ћерка дође на лош глас. Павку још више узнемирава њен супруг Јеврем, јер увек када дође време избора, он као да постане други човек: потпуно занемарује кућу, радњу и своје ближње. Будући да је Илић, главни кандидат на листи владе, пао у немилост код градоначелника, Јеврем је пожелео да искористити тренутак и да постане кандидат, а његов противкандидат биће ни мање ни више него његов зет, адвокат Ивковић.
РЕЧ ДРАМАТУРШКИЊЕ
Занимљива је, али и узнемирујућа, јасна паралела између политичких прилика у Краљевини Србији крајем деветнаестог века у Нушићевој првој комедији и оних данас. Ако одузмемо поједине спољашње околности које се углавном односе на технолошки напредак, другачија средства комуникације и вреди споменути, право гласа за све; неутаживи опортунизам, жеља за стицањем капитала и политичких функција као и средства за долажење до моћи, остају иста. У малом граду у унутрашњости, Нушић даје приказ заједнице, својеврсног микросистема, умањене верзије оног што стоји над нама, дроби и ломи у својој потреби да контролише. Начин комуникације огледа се у новцу, а то правило познаје сваки члан Нушићеве заједнице. Новцем се може купити све: од “јарећих кожа”, преко ћерке, до посланичке фотеље. Ликови у драми, врло верзирани у погледу начина функционисања те изопачене логике која тера на смех и истовремено изазива гађење, знају да је истина релевантна ствар, где се не верује очима већ таблоидима; да јавно мњење настаје у кафани, да је мито једина гаранција за лојалност а демагогија потпуно легитиман начин за стицање власти. У овом свету, сви односи па и они најинтимнији постају политички, престоница светли јаче од Париза, престоница чији је драгуљ Скупштина, третира се попут обећане земље и нуди нејасне привилегије од којих полази вода на уста. Јунак “Народног посланика”, Јеврем Прокић, бива заражен манијом надолазећих општинских избора, са никада јасно дефинисаним разлогом због чега се тачно кандидује за народног посланика. Како се гласање примиче, а кампања постаје све прљавија, Јеврем губи осећај за стваран свет, сопствени бизнис, па и породицу. Све је предодређено позицији чије дужности до краја не познаје, борби против зета опозиционара и победи ради саме победе. На крају ове гротескне комедије, после “толико муке и бруке”, јасно је да су политичке странке, конкретно власт и опозиција, лице и наличје исте ствари, да до корените промене неће доћи, да се играчи смењују а игра остаје иста, позната и једина постојана. Једино што не сме да пропадне јесте весеље, када је већ толико новца уложено у њега.
Фотографије: Тања Драшкић Савић
