На иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ), већ више од 50 година од 1961. године, широм света обележава се Светски дан позоришта, 27. март. Први пут у Хелсинкију, а затим у Бечу на деветом ИТИ конгресу, јуна 1961. године, тадашњи председник Арви Кивима из Финске, предложио је да се прославља Светски дан позоришта. Његов предлог је прихваћен са одушевљењем.

Од тада се сваког 27. марта (дан отварања Театра нација 1962. у Паризу) обележава Светски дан позоришта на различите начине. На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред бројним гледаоцима у позориштима, штампа и емитује у разним новинама, часописима, радио и тв станицама на свим континентима. Ове године поруку је написала Самиха Ајуб из Египта.

Поводом Светског дана позоришта управник Народног позоришта, Милош Николић, честитао је свим колегама празник и осврно се на значај напретка у култури сваког поједница, као и читавог друштва у целини.

- Стално се говори о некаквој кризи позоришта и у светским и у нашим размерама. Ја бих рекао,  криза или нека драматика потребна је у свакој области, јер она може да гура напред. Важна је та борба или конфликт, она је у самој природи позоришне уметности. То је посао уметника, да друштво гура напред, да скреће пажњу на недостатке или да га, на себи својтвен начин, хвали. 

Наравно да је материјална ситуација негативан фактор који вуче на доле, али мислим да она није одлучујућа. И у најтежим околностима и када је било мање пара, током моје дуге уметничке каријере, више су зависиле те ствари од дарова, талената и маште него од материјалних прилика. Дар и таленат никада нам нису недостајали, али материјалне ствари јесу, много пута. 

Сматрам да позориште треба да наступа из контре, да у први план ставља оно што је његова јединственост, а то је жив контакт и интеракција гледалаца и извођача, тај непоновљив тренутак једног сада и овде, заједничког искуства које конституишу глумци и гледаоци. Ту никакве материјалне ствари не помажу. То је тренутак, емоција, бол или радост, то је на крају крајева уметност.

Наиме, до десетак година позоришта су потпуно била скрајнута на маргину дневног спонзорисања. Главни проблем било је умањење свести о значају позоришта за идентитет друштва, а с друге стране неспремност позоришне јавности да сама понуди реформске кораке како би ишла у корак са временом. Данас са поносом можемо да кажемо да имамо потпуно другачију ситуацију, и то захваљујући одговорној политици председника Републике Србије Александра Вучића, као и покрајинским и локалним челницима. Ове године нас очекује отварање нашег позоришта. Ускоро ће све колеге имати могућност да свој професионални рад наставе у најелитнијој и најмодернијој кући културе у региону. Они то свакако заслужују пре свега због свих постигнутих резултата у последње две године.

Користим прилику да свим колегама широм Србије, честитам Светски дан позоришта са жељом да наша сарадња буде још плодоноснија и да у наредном периоду уметност и култура уопште, као основна полуга сваког појединца, буде још утемељенија у све поре нашег друштва.