Наша "Зла Жена" у селекцији 49. фестивала "Дани комедије" у Јагодини
САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ СЕЛЕКЦИЈЕ 49. ФЕСТИВАЛА „ДАНИ КОМЕДИЈЕ”
Селектор 49. фестивала „Дани комедије” Небојша Брадић, позоришни редитељ из Београда, одржао је данас конференцију за новинаре на којој је саопштио репертоар предстојећег Фестивала. Од преко 40 представа које је погледао у позориштима Србије, Брадић се одлучио за седам такмичарских представа од којих ће неке, према његовим речима, имати своје прво извођење у Јагодини. Такође је саопштено и да ће извођењем комада „Корешподенција” Звездара театра из Београда, Јагодина бити један од ретких градова у Србији у којима ће се на достојан начин обележити деведесет година рођења великог српског писца Борислава Пекића.
Присутним новинарима Брадић се обратио следећим речима:
Горке комедије
У „годинама опасног живљења” комедија је озбиљан посао.
Позоришта се, међутим, опредељујући се за „комични залогај”, најчешће задовољавају одвећ малим и сувише лаким. Редитељи препуштају комедиографске текстове глумцима, који се, опет, ослањају на неколико познатих и не претерано инвентивних комичних ефеката, па се око свега много и не труде. Све остаје на мршавим досеткама, које се не распламсавају у позоришну игру.
Викторијански глумац Едмунд Кин је на самртној постељи, кад га је неко упитао како се осећа, рекао: „Умирање је лако, комедија је тешка”. Када радите класично драмско дело, имате неограничено задовољство у откривању онога што зовемо људским судбинама. Ако се приликом сценског извођења комедије публика не смеје, не можете је оптуживати да није сагледала највише циљеве драме.
Комедије које сам издвојио за овогодишњу едицију Фестивала „Дани комедије“, можда неће публику насмејати у чекиваној мери. Показаће се, међутим, да се у најбољим комедијским представама и те како могу открити људске судбине и тамне стране овог света, као што је то могуће и у представама трагедија. Тако постаје јасно да „трагично” и комедија могу сасвим лепо да се сједине у делу које представља „наш свет”.
Горка комедија је естетска објективација проистекла из хаотичне реалности морала и изгубљеног, нарушеног поретка света. У горкој комедији комични набој је истовремено неодољив и опасан, зато што се налази на граници између позоришне представе и приватног живота.
Критеријуми избора представа подразумевали су критички ангажман, професионализам и целовитост израза. Овај избор карактеришу редитељска читања класичног и савременог текста, велики број глумачких креација и продукцијска заокруженост. Због тога, а и горе наведеног, за 49. „Дане комедије“ предлажем следећи репертоар:
Јованча на путу око света, по тексту Бранислава Нушића, у режији Золтана Пушкаша и у продукцији Српског народног позоришта из Новог Сада.
Комедија Бранислава Нушића на сцени Српског народног позоришта у „новом руху” и новом духу, померена у жанру ка изразу ближем данашњем позоришном сензибилитету.
Зла жена, Јована Стерије Поповића, у режији Иве Милошевић и у продукцији Народног позоришта из Суботице.
Бидермајерски стилизована, на трагу „мијачевских” читања Стерије, ова Зла жена проговара о судбини жене која се супротставља брачним конвенцијама.
Власт и њена опозиција, по тексту Небојше Ромчевића, у режији Егона Савина и у продукцији Народног позоришта из Ниша.
Ромчевићевићев комад долази из стварности коју живимо, у којој влада мешавина популизма, корупције и нискости сваке врсте.
Црна кутија, по тексту Ане Ђорђевић, у режији Андреја Носова и у копродукцији Београдског драмског позоришта.
Трагикомедија заснована на филму Савршени странци, Паола Ђеновезеа, кроз тамну гаму са комичним детаљима говори о хаотичној лабилности савремених бракова и међуљудских односа уопште.
Густав је крив за све, на основу цртаног филма, у режији Кокана Младеновића и у продукцији Позоришта „Костолањи Деже” из Суботице.
Инспирисана познатим мађарским цртаним филмом, представа о малом човеку који се искључиво бави сопственим светом, прилагођава се невољама пристајући на понижења, увек спреман за бекство уместо за битку.
Тартиф, по тексту Жан Баптист Поклен Молијера, у режији Игора Вука Торбице и у копродукцији Народног позоришта из Сомбора и Српског народног позоришта из Новог Сада.
Сценска деконструкција класичне Молијерове комедије која истражује лицемерство као суштинску болест савременог друштва.
Корешподенција, по тексту Борислава Пекића, у режији Горчина Стојановића и у продукцији Звездара театра из Београда.
Пекићеви Цинцари или Корешподенција постављају увек присутну дилему: како остати доследан свом слободарском духу, а ипак, очувати породицу.
Представа у част награђених:
Арт, Јасмине Резе, у режији Алисе Стојановић и у продукцији Позоришта Атеље 212 из Београда
Арт поново на сцени.
Небојша Брадић, селектор