„Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878.“ у такмичарској је селекцији 69. Стеријиног позорја, које се, од 26. 4. до 3. 5., одржава у Новом Саду. Селекторка, др Ана Тасић, театролошкиња и позоришна критичарка, у процесу селекције погледала је око седамдесет представа из наше земље и региона и одабрала седам за  Такмичарски програм и три за Међународну селекцију "Кругови". Приоритетан критеријум при избору представа био је њихов уметнички квалитет, вредности драмских текстова, режије, глуме, музике, сценографије, костим... Избор наше представе образложила је овако:

„Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878.“, текст Албина Подградска, режија Анђелка Николић, копродукција Народно позориште Суботица / Народно казалиште / Нéпсзíнхáз; Дечје позориште Суботица и Сеоски културни центар Марковац.

Полазећи од никада изведеног драмског текста Албине Подградске, наведеног као први комад у нашој историји позоришта који је написала једна жена, редитељка Анђелка Николић изградила је заиста несвакидашњу представу, жанровски веома сложену и специфичну. Реч је о хибридном извођачком облику који укршта игру аматера и професионалаца, стварајући необично дело које има елементе драмског театра, постављеног у Брехтовом маниру отуђења, испреплетане са елементима позоришта заједнице и позоришта форума, где су конкретно и симболички избрисане границе између извођача и публике. У представи учествује четрдесетак извођача, доносећи снажну енергију колективног присуства, која одражава и бујну моћ мултиетничке заједнице, што је акцентовано избором коришћења различитих језика ‒ мађарског, словачког, ромског, српског. Радња тече у фрагментима, у отвореној форми битно ослоњеној и на учешће гледалаца који у представи гласају и коментаришу догађаје, и прати причу о Милевином принудном избеглиштву са мајком из Босне. Бежећи од рата и болних сећања на губитак оца и сестре, које су убили Турци, оне стижу у Србију где се грчевито боре да преживе, у новим трагичним, (пост)апокалиптичним околностима. Вишезначна радња отвара питања последица гажења достојанства у ратним временима, затим класних разлика које утичу на промене међуљудских односа, деликатно критикујући бахатост економске елите, као и поражавајуће друштвене владавине новца. Ипак, и у овом мраку рашчерупане људскости, указују се назнаке наде кроз солидарност, потребу да се помогне онима који су (привремено) пали на дно, у муљ постојања.