Repertoar

Majkl Frejn: Iza kulisa

režija: Snežana Trišić

režija i izbor muzike: Snežana Trišić

scenografija: Ljubica Milanović

kostim: Marko Marosiuk

prevod: Ivana Dimić

inspicijent: Goran Grubišić

sufler: Vesna Galešev

Lojd Dalas - Srđan Sekulić

Doti Otli - Minja Peković

Gari Ležon - Vladimir Grbić

Bruk Ešton - Tijana Karaičić

Belinda Bler - Suzana Vuković

Frederik Felous - Milan Vejnović

Selsdon Mobrej - Jovan Ristovski

Popi Norton Tejlor - Jelena Mihajlović

Tim Olgud - Dimitrije Dinić

 

IZA KULISA

1 viski pomešati sa 3 buketa cveća.

U to dodati 1 362 sveže ceđena gega.

Kuvati na tihoj vatri do ključanja.

Zasoliti mrvicom smislenih rediteljskih indikacija.

Ulupati u to sopstvenu pamet i sve naučene

i nenaučene replike i postupke.

Dodati prstohvat nezaobilaznih arapskih začina.

Narendati 1 kg nezavršene scenografije.

Dodati u to bilo šta jer je improvizacija neophodna.

Mešati sa puno strasti u lascivnim pozama.

Uvaljati u 4 para spadnutih pantalona.

Ohladiti pa iseci sekirom.

Publici servirati uz nekoliko porcija sardina.

Izvinjavamo se,

još uvek nismo izbrojali koliko ih je tačno u rekviziti.

Po želji spakovati za poneti u dve torbe i dve kutije.

Ne jesti, već se zamisliti nad ovim specijalitetom

pozorišne papazjanije i kulture.

Prijatno!

 

 

IZA KULISA – komedija Majkla Frejna u režiji Snežane Trišić – NARODNO POZORIŠTE-KAZALIŠTE-NEPSZINHAZ – Drama Na Srpskom Jeziku, Subotica – ponedeljak 06. april 2015.
NALIČJE NALIČJA POZORIŠTA
Niko ko nije igrao i živeo sa standardnim komercijalnim pozorištem Velike Britanije ili Amerike, ne može ni da zamisli koje se sve tajne kriju medju kulisama i medju glumcima i glumicama, producentima, agentima, piscima, scenskim radnicima, šaptačima, rediteljima, inspicijentima, garderoberima...tog specifičnog oblika komunikacije, tog mnogobrojnog sveta tudjih rečenica i tudjih života, na scenama i obaveznim turnejama, sa ciljem da se dodje u srce iscrpljujuće komercijale – pred londonsku ili njujoršku publiku, West End ili na Broadway.
A Majkl Frejna zna sve o sitnim ujdurmama i velikim temama tog nepreglednog, uvek u pokretu - karavana u pustinji svakodnevnog obitavanja, preživljavanja, krpljenja pocepanih snova, ispraznih naklapanja, dosadnih ponavljanja istog i istog scenskog štimunga, sve štedeći se da se ne premoriš, jer taj komad, ako si imao sreće da u njemu dobiješ ulogu – moraćeš da igraš devet puta nedeljno, narednih nekoliko meseci ili par godina, ako se posreći produkcija, a onda opet toneš u bedu preživljavanja i trčanje za novom, bilo kakvom ulogom, daj-šta-daš, samo da se igra – jer to je ipak – ŽIVOT! I kakav je to život, o tome mnogo govori još Judžin O Nil u svom kapitalnom ispovednom, tragičnom komadu izgubljenih nada - DUGO PUTOVANJE U NOĆ. To je život medju kulisama i seljakanje iz mesta u mesto, spavanje u jeftinim hotelima, ručavanje u kojekakvim prčvarnicama, da bi se uveče sreo sa publikom, gladnom jeftinne omame i svaki piut pokušavaš da ispuniš ono prokleto vreme izmedju dizanja i spuštanja zavese i počinješ da mziš sve – toneš polako u letargiju i alkoholizam, drogu i razvarat... Moral i ambicije se gase, ljubav postaje pohota, snovi o umetnosti predmet prezira i sprdačine. A ipak, osudjen si da svakodnevno dolaziš na probe i predstave, da vidjaš iste ili nove pozorišne mučenike i deliš s njima prazninu, koja nastaje kad se godinama igraju komercijalni komadi i to svaki put na isti način – bez zanosa stvaranja, bez energije, na duge staze poznate isprazne dosasde rutine koja ubija i guši svaku kreaciju...Šta to ono beše – KREACIJA...UMETNOST...POZORIŠTE?
Naravno, mi koji ne živimo u Britaniji, znamo samo najbolje i najpoznatije trupe i glumce, a ne znamo onu ARMIJU, samo povrmeno, ili retko zaposlenih glumaca – tamo u pozorištima ima mesta za samo 5 procenata svih glumaca u svim komadima koji se igraju ili spremaju – ostalih 95 posto rade sve i svašta i čekaju svoju ŠANSU! Da zaigraju BILO ŠTA, samo da su na daskama. Naravno – oni najbolji su u sasvim drugoj priči – to je glamur, to je bogatstvo, to je imetnički nivo...Ali koliko ima takvih, a koliko onih nesrećnika koji se smrzavaju po neudobnim provincijskim pozorištima, na hladnim scenama, u prljavim garderobama, u učmalim gdraićima, u krčmama i pabovima, u bifeima iza scene, ili prosto sa flašom viskija uz kasne noćne TV emeisije i filmove, u kojima zamiušljaju da će i oni zaigrati.
Takvo jedno pozorište sprema neki besmisleni komad, u nekoj besmislenoj produkciji i na to pozorište se namerio Majkl Frejn – da mu se OSVETI, verovatno, za sve mukotrpne dane i noći u istom klišeu o kome piše. Tu su glumci koji ne znaju tačno gde su na sceni, tu je reditelj – tezgaroš iz Londona, tu je šaptačica i ljubavnica, tu su ljubavne veze u nastajanju i raspadanju i tu je jedno oačjno, isprazno, neambiciozno, rutinsko – ali nadasve SMEŠNO pozorište! Ovaj komad sam gledao u poslednjih dvadesetak godina, u više izvodjenja, ali ova subotička predstava u režiji Snežane Ztrišić, najdublje je ušančena u sve pore tog pozorišta prozuklog glasa, raspuštenih emocija, pomešanog sna i grozne jave, pozorišta koje je pisac mrzeo i opisao sa gadjenjem, ali sa dubokim razumevanjem za ljudske slabosti kojima se smeje. Rediteljka je jednostavno pratila karaktere iz neke zamišljene predstave, koju sprema dotična pozorišna trupa i pratila je privatne karaktere učesnika u toj komercijalnoj limunadi i naporavila pravu pozorišnu burlesku o ispraznosti. Ali – cela predstava je odisala ogromnom enrgijom, maštom, glumačkim dosetkama, rediteljskim gegovima, strukturalnom funkcionalnošću, nadasve – disciplinom skupne igre, ali sa velikim idividualnim učešćem svakog pojedinca na sceni. Prva dva čina – priprema dotičnog komadića, dok gledamo predstavu iz ugla stvarne buduće publike, kao i prikazivanje istog komada, dok gledamo šta se dogadja iza kulisa, dok ide ova predstava – traje pravi, nezadrživi vatromet smeha i slepstika, na najvišem nivou. Treći čin – kad se prikazuje tužni raspad komada, posle šest meseci zajedničke turneje po kojekakvim mestima i pred kojekakvom publikom i u već sasvim groznim medjuljudskim odnosima u trupi – taj treći čin je predstavljao opterećenje za komad – malo je predugačak i teško je savladan zadatak – da se elegantno prikaže pad i raspad sisitema....sisitema koji je i onako pravljen da bude klimav, jer je takav. Sa malim skraćenjima tog trećeg čina – predstava će biti apsolutni kasa štih – zabavna, ali i poučna predstava o ljudima i pozorištu – kako to NE BI TREBALO RADITI!
Glumci su dali sve od sebe da proniknu i u suštinu i u stil igre, na ivici stripa, sa dubokim uverenjem u scensku sliku, u geg, u slep-stik mim, u karakter – u pozorište koje razara smehom. I sve su to postigli do kraja – do tragikomičnog i bolnog raspada komada, posle mučne duge turneje. Od prve, slikovite i koncentrisane pojave Minje Peković, u odlično shvaćenoj i sasvim pomerenoj, ulozi služavke u tom nekom dotičnom komadu koji se sprema, od njenog prvog dijaloga sa rediteljem komada, koji sedi u pravoj sali sa publikom, u prvom redu – igra ga komičarski spretno i dosledno Marko Makivič, pa preko ulazaka i izlazaka svih ostalih glumaca, sa prekidima za konsultacije...stalno su se redjali gegovi o pozorištu koje ne bi trebalo da se radi, tako kako se tu prikazuje. To je smešna i duhovita, ubitačna pobuna protiv LOŠEG pozorišta – i sve je izvedeno dosledno i jasno. Vladimir Grbić, Tijana Karaičić, Suzana Vuković, Milan Vejnović, Jovan Ristovski, Jelena Mihajlović i Ivan Marković – briljirali su u svim situacijama u kojima razigravaju i kritički prikazuju plitak tekst predstave koju trupa sprema, ili se snalaze u borbi za opstanak u svetu u kome tobože, realno žive. Svi su bili apsolutno koncentrisani i kreativni do maksimuma, uz veliku displinu i preciznost, što je bilo apsolutno neophodno u ovom komadu, kao važno izražajno sredstvo. Kao što je bitna scenografija bezbrojnih vrata koja je odlično funkcionisala – autorka Ljubica Milanović. Kostimi Marka Marousika bili su veoma atraktivni i sasvim su podržavali stil celog komada. 
Odlična predstava o lošem pozorištu – na najvišem pozorišnom nivou. Bravo! Čestitam!
Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – utorak, 07.april 2015.

Get the Flash Player to see this player.

avgust 2017
U
1
S
2
Č
3
P
4
S
5
N
6
P
7
U
8
S
9
Č
10
P
11
S
12
N
13
P
14
U
15
S
16
Č
17
P
18
S
19
N
20
P
21
U
22
S
23
Č
24
P
25
S
26
N
27
P
28
U
29
S
30
Č
31

  • design: Kresanko Viktoria