Imadeš li samo za koga, podnesi svaku muku, u milje će ti se preobratiti.

Skupo se Bogu na ovim stranama, i po triput, za svako dobro plaćalo.

Kad nije sreće, bar je trpljenja, i opet bude dobro.

Koja vajda kapiju zabraviti, kad izdaja vreba iznutra?

Ko je na tuđ život digao ruku, istim zamahom sam sebe kazni.

Zlo je s čovekom, jer nagnati se može da bude što nije. Onda, što bi da izbije i grana se iz njega, suzbijeno neprijateljski se vrati, od hrane otrov bude, i krv tog ukusa,  i znoj, i gledanje razbijeno i nakrivo smeh, i život izvitoperen, i budeš crn, a misliš beo si.

Krvnik jeste sazdan da dobrotu kinji.

Čudan je to narod s južnih strana...Oni su otkud boleštine duvaju, tamo gde je uvek gluhota, da, što kažu, čuješ đavolju kopitu...Zašto svi mi otuda neki mir nosimo u nemirnoj duši.

Koji mimo meru pametujući osiromašiste duhom, tuvite ovo: reč je ko i piće; a vi, nemate li njuha da vas ovo moje opije, ja vas nisam ni molio ni gonio da ga pijete.

Čednost je žedan proći pored izvora.

Blago onome ko zna da zaplače: svaka mu suza spere nečistotu s duše.

Čini mi se, izumro je, ugasio se Bog. Ovde -onde još u samilosnim srcima jedva tinja. 

                                                                                              Momčilo Nastasijević