Loading...

Radno vreme biletarnice je radnim danima i subotom od 10 do 13 časova i od 18 do 19.30 časova. Nedeljom biletarnica radi od 18 do 19.30, samo u slučaju kada se toga dana igra predstava.

Online rezervacije karata primamo najkasnije do 13 časova toga dana kada je predstava na repertoaru. Cena ulaznice za predstave je 350 dinara, a za premijeru 550 dinara. Cena ulaznice za đake, studente i penzionere je 250 dinara.

Jedna tvoja reč 16
Prah 21
Govorna mana 30
Iskusna žena 15
Žanina Mirčevska: Ždrelo - gostovanje NP Kikinda
Avgust u okrugu Osejdž 17
Sumnjivo lice 11
Govorna mana 30
Kičma 13
Glasine 29
Crne kraljice 31
Sumnjivo lice 11
Mate Matišić: ANĐELI BABILONA-gostovanje HNK Osijek
Jedna tvoja reč 16
Avgust u okrugu Osejdž 17
Dejan Dukovski: DUH KOJI HODA-gostovanje SNP Novi Sad
Kamp 12
Govorna mana 30
Crne kraljice 31
Govorna mana 30
Dva u jedan 19
Iskusna žena 15
Sumnjivo lice 11
ČA GRGINA HUNCUTARIJA-HKC Bunjevačko kolo
Avgust u okrugu Osejdž 17
Avanture Pikasa 20
Govorna mana 30
Brak ustvari ljubav-kabare (gostovanje iz Beograda)
Bura 38
Dva u jedan 19
Kamp 12
Avgust u okrugu Osejdž 17
Crne kraljice 31
Kokoška 37
Govorna mana 30
Sumnjivo lice 11
Kokoška 37
Iskusna žena 15
Bura 38
Prah 21
Bura 38
Kokoška 37
Dva u jedan 19
Kamp 12
Prah 21
Jedna tvoja reč 16
Sumnjivo lice 11
ČA GRGINA HUNCUTARIJA-HKC Bunjevačko kolo
Iskusna žena 15
Avgust u okrugu Osejdž 17
Jovan Sterija Popović: Laža i paralaža-gostovanje SNP iz Novog Sada
VRZINO KOLO-gostovanje Gradskog kazališta Joza Ivakić iz Vinkovaca
Iskusna žena 15
Glasine 29
Bura 38
Avanture Pikasa 20
Milivoje Mlađenović: Maestro-gostovanje NP Sombor
Crne kraljice 31
Kičma 13
Kokoška 37
Aleksandar Sergejevič Puškin: Evgenije Onjegin-gostovanje Pozorišta mladih iz Novog Sada
Govorna mana 30
Crne kraljice 31
Sumnjivo lice 11
Avgust u okrugu Osejdž 17
Prah 21
Kokoška 37
Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? 40
Avgust u okrugu Osejdž 17
Dva u jedan 19
Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? 40
Kokoška 37
Glasine 29
Jedna tvoja reč 16
Teniser 39
Govorna mana 30
Bura 38
Ken Ludvig: Tenor na zajam-gostovanje NP Sombor
Teniser 39
Dva u jedan 19
Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? 40
Avgust u okrugu Osejdž 17
Teniser 39
Kamp 12
Prah 21
ČA GRGINA HUNCUTARIJA-HKC Bunjevačko kolo
Govorna mana 30
Kokoška 37
Osam žena 35

Molijer: Mizantrop

Mizantrop

Režija: Đurđa Tešić

Scenografija: Marija Kalabić
Kostimografija: Marko Marosiuk
Dramaturgija: Maja Pelević
Muzika: Anja Đorđević
Scenski pokret: Igor Koruga
Scenski govor: Saša Latinović
Inspicijent: Goran Grubišić
Sufler: Vesna Galešev

Alsest - Milan Vejnović
Filent - Srđan Sekulić
Oront - Ljubiša Ristović
Selimena - Minja Peković
Elijanta - Jovana Belović
Arsinoja - Vesna Kljajić Ristović
Akast - Igor Greksa
Klitandar - Dimitrije Dinić
Kuvar - Igor Lerić

Posebnost ove komedije kada je reč o društvenom miljeu koji reprezentuje jeste ta da svi likovi pripadaju aristokratskom društvu, da među njima nema klasnih napetosti, osim sa stanovišta toga – a što nije nevažno za zaplet – ko ima veze na dvoru i sudu a ko ih nema. U tome se Mizantrop suštinski razlikuje od komediografske tradicije, a čiji razvoj pratimo od novoantičke komedije, preko rimske fabule palijate do renesansne učene komedije i nadalje: u toj tradiciji su društveni nesporazumi i sukobi jedan od jačih zamajaca komičke radnje, iz njih dolazi komička zaigranost i vitalnost. U Mizantropu, naprotiv nema lukavih robova ili slugu i siromašnih laskavaca koji, zarad koristi, iskorišćavaju svoje zanete i bogate mlade gospodare ili prijatelje; nema ni bogatih, škrtih i namćorastih staraca koji ćerkine udvarače doživljavaju kao opasnost za imovinu. (…) Nema bračnih sukoba, onih koji se, kao takođe značajan komički zamajac, obično konstituišu u trouglu stari prevareni muž – mlada supruga – drski mladi ljubavnik. Tih sukoba nema jer nema ni – brakova. U ovoj komediji su naime svi slobodni, niko nije udat ili oženjen, a Selimena je udovica. To omogućava da se cela radnja komedije svodi na ljubavnu problematiku, a što je stav koji deli i Menar ističući da su svi likovi angažovani u ljubavnim intrigama: kao dokoni plemići, oni nemaju nijedan problem osim da se dopadnu, da osvoje drugu osobu.

(…) Kada se dokolici, opštem udvaranju i izostanku bilo kakvih poslovnih i društvenih obaveza dodaju podaci koje smo ranije tumačili u kontekstu žanrovskih osobenosti – svi likovi pripadaju aristokratiji, te među njima nema nikakvih klasnih tenzija – onda se dobija slika nestvarnog pastoralnog sveta bez ikakvih stvarnih muka, ako zanemarimo ljubavne. (…) Ovo je konkretna stvarnost onog doba, salonska i aristokratska, ali je zato jedna od njenih osnovnih funkcija bio upravo “beg od stvarnosti”. Trebalo je stvoriti uslove da otmen mlad svet bude zaštićen ne samo od stvarnih nedaća, nego i od svesti o njima.
iz TRAGEDIJA INICIJACIJE ili Nepostojani princ, Ivan Medenica – Beograd: Clio: Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, 2016.

Radnja komedije uvek je vezana za sudbinu glavnog junaka i njeno razrešenje. U komediji, srećan kraj je ono što ponovo stvara prinudno narušeni red i vraća veru u postojeće vrednosti. Kakva je onda „ Mizantrop“ komedija kada nema srećan kraj? Zašto glavni lik - Alsest - odlučuje da napusti ljudski rod i kakav je to sistem vrednosti sa kojim on želi zauvek da raščisti? Alsest je čovek koji traži i govori istinu u društvu koje se temelji na zabavi, spektaklu, intrigi. U strahu da nas ne odbace iz društva, u želji da dobijemo što više „lajkova“, u konstantnom naporu da se dopadnemo drugima, da budemo prihvaćeni, stvorili smo svet laži. A svet koji se ne bazira na istini, nije utemeljen svet. Dvor iz vremena Molijera danas je zamenilo carstvo ispraznih, samozadovoljnih, licemernih i korumpiranih ljudi konformista. Odlučnog, časnog i beskompromisnog čoveka kakav je Alsest takvo društvo provocira na borbu. Ili će ga promeniti ili zauvek napustiti. Nije li Mizantrop danas svaki čovek koji misli drugačije? Kapitalizam je stvaran na ideji individualizma. Nije li, paradoksalno, danas svaka individualnost opasnost za sistem? Društvo danas, više nego ikada traži svog Alsesta, potreban mu je, ali zbog čega? Da preko njega povrati svoje izgubljene vrednosti ili da da bi ga, prezrevši ga, odbacilo i osudilo kao neprijatelja sistema ukidajući radikalno mogućnost promene?